Josef Martinsen (1940) je rođen u Stavangeru i završio je Vojnu školu u Norveškoj. Nakon vojničke karijere majora, sa službom kako u Norveškoj tako i u inostranstvu tokom sedamnaest godina, napušta vojsku i radi na poziciji operativnog menadžera u Emil Moestue AS, Oslo, Norveška tokom šest godina. Nakon toga je bio angažovan od strane različitih privatnih poslovnih banaka kao nezavisni konsultant u periodu od 2-3 godine.

Od 1989.godine preuzima poziciju pomoćnika šefa odseka u Centralnoj banci Norveške tokom devet godina, a zatim odlazi u prevremenu penziju narednih deset godina.

U julu 1999.Norveška crkva ga angažuje da koordinira hitnim programom na Kosovu koji se tiče uklanjanja leševa iz bunara na teritoriji celog Kosova.

Od 2001.započinje ličnu inicijativu za dokumentovanje ratnih zločina počinjenim nad civilnim stanovništvom na Kosovu. 2005. objavljuje svoju prvu knjigu “Kosovo: bunari smrti”. 2006. započinje istraživanje zasnovano na izveštaju glavne tužiteljke haškog tribunala Karle Del Ponte koji je upućen generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija KofijuAnanu, o 400 registrovanih masovnih grobnica i hiljadama mrtvih civila na Kosovu. Četiri godine kasnije, 2010. objavljuje “Šta se dogodilo na Kosovu – 1998/99 – Dokumentacija”. 2011. predstavlja dokumentarni film ”Proces nakon rata” o ratnim zločinima na Kosovu.

Od 2012. radi na planu za javno predstavljanje Kosovo Trilogije 1998/99, kako u Srbiji tako i na Kosovu. Martinsen trenutno živi u Beogradu.